Kasno u noć u hrvatskom kafiću u dijaspori dvojica mrtvo pijanih gostiju počnu pričati za šankom.
– E prika…hik… odakle si ti, a?
– Iz…hik… Hrvatske!
Ovaj drugi u ekstazi, grli ga i ljubi i pita:
– A odakle…hik… iz Hrvatske?
– Iz najlipše…hik… Dalmacije!
Ovaj drugi plače, nariče, plaća mu piće i pita:
– Koliko toga…hik…imamo zajedničkog…A odakle…hik… iz Dalmacije?
– Iz…hik.. Splita!
– I ja! , kaže ovaj sav sretan, samo što nije isplakao sve suze.Kaže prvi:- E da nas sad, hik, vidi moja mila majka Mara…- Ajme brale, hik, i moja mama se, hik, zvala Mara!Obojica u ekstazi, onako pijani obojica zapjevaju dalmatinsku pismu, časte jedan drugog…Ulazi u tom trenutku Zagorec u kafić i kaže konobaru:
– Daj mi natoči jenega špricera i reči mi kaj ima novog.
Gleda konobar dvojicu pijanih Dalmatinaca i kaže:
– Ma eno, braća blizanci Mate i Stipe iz Splita se opet ponapijali…
Datum objave: 19.04.2016.
