Autor: CroExpress/podravski.hr
Nije joj lako, priča nam, godine su tu, zdravlje je sve lošije, ali može se i mora dok te noge donekle služe.
– Nemam nikakvih primanja. Prodajom flaša dobijem kakvu kunu pa se lakše živi. Dobri ljudi znaju za moj slučaj pa mi ponekad daju limenke i boce. Hodajući bih teško mogla skupiti veći broj koji znači i više kuna – objasnila nam je baka Ana dok je štapom vadila bocu iz kanala punog vode. Priča kako gladna ipak nije jer dobiva hranu iz pučke kuhinje.
– Nemam socijalnu pomoć, ali nisam ni tražila. Dok sam mogla, delala sam, celi život provela sam na poljoprivredi, ali više nemrem – objasnila je svoju situaciju.
Dodaje da u kanalu ne može naći velik broj boca, ali koliko god da nađe, u trgovini zamijeni za kruh ili nešto špeceraja.
Živi sama. Ima sina, ali on ima svoj život i svoju obitelj, a i baka nekako nerado traži pomoć dokle god može nešto sama priskrbiti. Od muža se rastala još dok je bila mlada. Bilo kakva pomoć dobro bi joj došla, što smo joj i mi predložili, no ona je preponosna.
– A kaj bum prosila socijalnu pomoć, ionak bum još leto dan živa. Da i prosim, ne bi mi ju ni dali. Kaj morem, takof je život, mora čovek trpeti. S te kože nikam – kazala je baka Ana i nastavila svojim putem, uz kanal do prve iskoristive boce ili limenke koja vrijedi pola kune.
Datum objave: 21.11.2019.
