Autor: Igor Š.
Prije nekog vremena me jedna gospođa zamolila da opišem svoj uobičajeni radni dan. Pa evo, nije da ispunjavam želje, ali…
Buđenje u 4.30h. Prva misao ‘ne da mi se’. Buljenje u plafon u mraku sobe i zbrajanje mogućih obveza za današnji dan. U 5h se javlja vekerica na mobu, gašenje istog i druga misao: ‘fakat mi se ne da’. Klasika.
Umivanje hladnom vodom, pranje zubi, kuhanje kave i u 5.15h buljenje u vijesti i sranja iz Kroejše. Na istoku ništa novo. Uskakanje u manduru u dvajs do šest, kenjara prvi put i čekanje Glave da izda naređenja za današnji dan.
Kretanje iz firme za Auckland oko 6.15h, do prve pumpe i punjenje tanka na kombiju, druga kava i novo sranje. Putem do prvog posla gađaš pumpe ili trpiš do posla da se ponovno pokenjaš jer kad ti Indijac skuha kavu u rano jutro možeš samo procijediti sočnu psovku. Na hrvatskom.
Prvi job, drugi job… U intervalu staneš u pekari ubost pitu ili nešto slično. Pita sa steakom i sirom…. Blesavi Kinez viče ‘no problem, no problem’ pa obično ubodeš nešto sa mljevenim mesom. Sočna količina psovki na čistom i istančanom hrvatskom jeziku dok se vozim do predzadnjeg posla za danas. Već je otprilike 14h popodne. Pola kutije pljugi sam skurio samo zbog prometa. Zadnjih sat vremena je najteže odguliti, kao i svima….
Oko 16-16.30 se vraćam u firmu izmoren ispunjavanjem želja svih klijenata (koje su ispunjene). Kad sparkiram kombi i odradim povratni sastanak sa Glavom, vidim da poslu nema kraja. Sutra krećem iznova. Par piva prije večere i kreveta, nekoliko pljugi, pogled u oblake za koje ne znam koji će od njih opet prosrati kišu u rano jutro.
Možda u subotu neće padati kiša pa odem na ribičiju. Život je lijep, ako ga tako gledamo. Sve ostalo je sranje. Ak’ ništa drugo, bar ko Krule ne jedem frtaljku i paštetu…
O autoru
Igor je hrvatski iseljenik na radu u Novom Zelandu čiji smo put iz Zagreba u Auckland pratili kroz nekoliko njegovih putopisa. Igor na svom Facebooku od dolaska među ‘kiwije’ konstantno iznosi svoje viđenje života na Novom Zelandu te na duhovit način opisuje zgodne i nezgode iz svoje nove životne avanture.
Čitajte još:
Devet mjeseci sam u Aucklandu, radim kao konj i to se cijeni. Nisam rođen da bi se nesposobnjakovići iživljavali na meni
Otišao sam na Novi Zeland iz jako dobrog razloga. Vratit ću se, makar u lijesu…
Datum objave: 29.07.2015.
