Autor: Z.S./Idemo u Norvešku
Pijani Litvanci, spavanje u kamionu, rad za učeničku plaću težak kao logoraški,zgode i nezgode automobilom… Izvanrednu ispovijest napisao je mladić koji se iz Hrvatske zaputio u Norvešku. Prenosimo je u cijelosti.
‘Pozdrav, evo uhvatih vremena pa da se javim. Neki me već znaju, ali evo čisto da javim što se sve desilo. Nakon dolaska u Norvešku i nakon što sam mjesec dana živio u kamionu, bio više gladan nego sit uleti mi da radim kao učenik, točnije prijavljen kao učenik, a da radim sve najteže poslove. Naravno plaćen nikako, ali dovoljno da si kupim 8 konzervi dnevno one mrske tune od 2.5 kruna što ima u Coop-u ili u Remi.
I tako ja taman imao 19 godina (evo sad vec 20, ostario) i taman položio par dana prije nego ću ići u Norvešku. I sad kako sam spavao, jeo i tuširao se na jednoj benziskoj postaji u Vestby-u,a posao mi bio u Fjerdingby-u, nekih 60 km od mog truck driver parkinga, morao sam naći auto. I tako iscimam ja kamiondžiju da mi nađe auto, i imao neki njegov lega peugeot partner iz ’98. s nikakvim gumama, diesel. Al’ aj’ šta ja znam o tome i pogodimo se mi za 10 tisuća norveških kruna da ću pomalo davat, a papire nisam imao tako da nisam ni prepisao auto. Šta ćeš, mora se riskirat. I sad ja trebam autom do posla, ajme majko a ni vozit nisam znao kako treba; polagao na novom audiju, a ovamo dobio auto kojemu su i gas i kočnica zahrđali. I tako šofer meni objasni kako bi ja otprilike došao do tog gradilišta, i haj nekako, ne znam ni ja kako, na sreću uspijem pogoditi iz prve to mjesto.
Ali prvo dok sam sjeo ja u auto i izašao na autoput, brza cesta ili šta je već bilo prebacujem ja, prva, druga, treća, četvrta,ponosan ja na sebe, haha, kad uletio ja u tunel i umjesto u petu ja iz četvrte u treću, auta i za mene, a ja naglo zaustavljanje, evo imao sreće pa ništa nije bilo. Al’ aj’. Prvi dan na poslu kao i na svakom lagano bilo, ništa posebno. Završilo radno vrijeme i sad trebam ja doći kući, tj. u kamion, vala već mi bio ko kuća. I idem ja nazad i naravno zalutam, trebao slijedit Stockholm/Goteborg, a ja o’šo za Kristiansand pa sat vremena u krivom smjeru. Najgore što ne znam ni zemljopis, al’ aj’ taman nasuo goriva u auto pa razmišljam preživit ću. I skužim ja kad sam prolazio kraj nekih ribarskih brodova i reko u pm, ovog nije bilo kad sam iš’o na pos’o, haha. I aj izađem ja i ubacim se u drugi smjer i zaglavim u koloni po prvi puta u životu, kad mi nije noga otpala od kvačila.
Al i dalje ne znam gdje trebam ići pa se nakon 20 minuta nekako iščupam iz kolone i siđem s autoputa i pitam čovjeka kuda da idem da Vestbya i mene specijalac pošalje na biciklističku stazu i tak ja vozio po njoj nekih 10 minuta. Eto nisam ni ja pametan. Jedva se izvuk’o iz nje i pitam neku ženu gdje da idem i ona me pošalje isto krivo… Kaže, odi tamo desno i samo ravno do autoceste. A ja već živčan niš’ nisam gled’o i na kraju ispalo da me poslala u jednosmjernu cestu, a ja naravno ko Mujo u krivom smjeru . A taj dan baš policije gdje god se okreneš, ali srećom svaki put kad griješim njih ni blizu. I već živčan i odlučim stati negdje da se smirim, i nakon 10 minuta krenem ja napamet pa kud puklo da puklo. Ii odjednom vidim tablu Stockholm i pukne mi i kažem, e idem u Švedsku po GPS.
I eto, poslije slučajno vidim mjesto Drobak i sjetim se da sam tamo iš’o dostavljat s kamiondžijom. Skrenem tamo i onda sam se sjetio kako doći. E onda su krenule one kiše i hladnoća i kako nisam imao nikakve opreme radio sam u tenisicama, bez kabanice i ičega. I tako oni meni kažu da u 6 ujutro krećem skelu skidati sa kuće, naravno – sam. Vani nekih 2 stupnja, ako, a skela naravno od željeza. I tako ja skidao skelu od 6 jutro do 6 uveče (kuća ogromna). Ja mokar k’o čep, smrznut. Ruke još od 6:05 ne osjećam i odem po prvi put kod nekih Poljaka 5 minuta od posla spavat, s nekim pijancima. Budim se ujutro, gledam u ruke, ni dalje ih ne osjećam, pogledam van, ono kiša. Pa je*emti rek’o…Al’ aj’… Oblačim one hlače mokre, hladne, majica isto (drugo ostalo u kamionu), idem pred ulaz kuće, a patike skoro zaleđene, sve mokro ostalo.. Al’ niš’, obuj to i radit. Dođem tamo i sad kaže aj’ uzmi tu skelu i stavi na drugu kuću… A vrijeme isto… Tako sam nekih 5 dana u komadu, kad nisam krep’o. Al’ na neko čudo nisam se ne prehladio ni niš’. Poslije malo bolje vrijeme pa bilo lakše.
I tako nakon mjesec i 15 dana plaće kao učenik, a rada kao u logoru, dođe meni lik i kaže da mu više ne trebam jer da više nema šta radit. A vala i nema, sve što je bilo teško i što niko nije htio, ja sam uradio već. A one poslove tipa stavljanja izolacije sto može i moja baba, kaže da već ima radnike od prije. Al’ aj’ dobio ja ID na godinu dana pa mi bilo svejedno, ionako mi plaća nije bila ni za gorivo. Preselio se ja kod pijanih Litvanaca jednih, pa onda i kod drugih na kraju i bio tamo nekih par dana, platio im 4000. I tražio ja posao i tako to, dogovorimo se mi za 9. mjesec neke restauracije, ja, neki isto Litvanac, isto plaća nikakva. Imao još nešto malo para, neki dio auta platio… Al’ da se vratim na Svjetsko prvenstvo.
Jos sam bio i radio. Koga kod upoznam kažu za nas da smo mi fašisti, da gledaju na TV-u, ma uglavnom samo budale upoznajem. nema budale da me je zaobišla. I sad je Brazil-Hrvatska. Cijeli Lillestrom u zastavama Brazila i kome god kazem da sam iz Hrvatske svi govore nemate vi pojma, dobit ćete 10 komada. I ja tu večer trazim klub, i ajde nađem. Neki Makedonac radio na ulazu, rek’o ajde bar neko na mojoj strani. Dođem do šanka, taman počinje, a svi oko mene ili iz Brazila ili Norvežani za Brazilce. I pita me neki tamo odakle sam, ja kažem iz Hrvatske, a on već počeo govorit kako nemamo pojma, mi fašisti ovo ono (pijan normalno) i onda Mandžooo goool E da se mogla sreća izmjerit u tom trenutku…Ma ja skoro na šank skočio, ovi me počeli gurat…Haha, jedva se izvuk’o. I tako izlazim ja van i vidim ja Makedonac radi za securitas, i pošalje on mene u Oslo, Utergata 9 da odem za posao. Platio parking 150 kruna da bi došao tamo i neka baba na recepciji me otjera jer da ne znam norveški pa nemam šta tražit tamo. I drugu subotu nemam šta radit reko idem do centra pa ću prošetat, subota je, možda upoznam nekog. I prolazim ja tako kraj kluba, isti klub, Martins. Da bi mene zvao neki zaštitar iz securitasa da sam im ja dobar da bi mogao možda radit za njih, znači prvi put ih vidim. I opet me pošalje u Utergata 9, i tako sam jos 3 puta iš’o i 3 puta glupa baba me otjera, kad je nisam ubio… I svaki put parking 100-150. I niš’ od toga.
I aj’ da se vratimo na period nakon što sam prestao radit. Znači imam kao dogovoren posao kod Litvanca polovicom devetog mjeseca.. A pare pri kraju. I taman čujem da me trebaju na otoku kod nas za sezonu odradit u lokalnom security. I moji me vec 3 mjeseca nagovaraju da se vratim, od kad sam otiš’o.. I kažem ja Litvancu idem pa se vratim 9. mjesec… I evo tako sam sad sezonu odradio i imam kartu za nazad 11.9 iz Zadra za Oslo Rygge, niti znam čeka li me soba, niti auto niti posao… Niti znam kako ću do Lillestroma doći sa aerodroma. Eto to je to, pa se čujemo još. Hvala na slušanju. ‘
Datum objave: 11.09.2014.
