Autor: Katica Kiš (Mainz)
Gotovo svi Nijemci cijeli vijek šuftaju
te za uživanje vremena nemaju.
Od njih svaki narod može naučiti
novac svoj štedjeti, marljivo raditi.
Svaki dan im stoje na stolu krumpiri
bijeli luk ne vole, ko da su vampiri.
Meso bez začina, salata im slatka
umak ne osoljen, nepečena patka.
Eintopf im je jelo što se srijedom jede
na slavljima mnogim u taj lonac glede.
Bratwurst bez bibera, pomfrit nesoljeni
kečap sa šećerom, Nijemci zadivljeni.
A posebno jelo Heringe i Roll mops
jedu oni često kad imaju ‘švips’.
Pobjegla bih kući kada vidim ovo
i tu hranu probam, pa sve je bljutavo.
Svako jelo njima uvijek prija perfekt
pa čak u kantini viču:’Es schmeckt, es schmeckt!’
Nijemci u svijetu šećera najviše
tridesetak kila po glavi potroše.
Šećernu sad bolest već mnogi imaju
inzulin sve češće trošiti moraju.
Neki i od nas je šećer već dobio,
jer se vijek njemačkom kuhinjom hranio.
Zaključak je ovaj moram vam priznati
u Njemačkoj ljudi ne znaju kuhati.
Prijateljstvo s njima teško je voditi
i običaj njihov nama razumjeti.
U goste nam rado pak pozvani dođu,
a kad pozvat nas je, preko toga prođu.
Kad pak jednom ipak pozovu nas k sebi
kod njih se nikada mi najeli ne bi.
Jedno piće daju i slane štapiće
više tad ne nude nikakovo piće.
Datum objave: 26.04.2016.
